Pšenica potiče iz područja Levanta i Bliskog istoka. Nastala je selekcijom divljih trava koje su davale seme određenih karakteristika. Kroz istoriju ova žitarica se proširila u celom svetu kao osnovni izvor za proizvodnju brašna i alkohola, i biogoriva u novije vreme. Danas pšenica čini oko četvrtinu svih obradivih površina na planeti.
Vrste pšenice se dele u tri grupe. Heksaploidne vrste su obična pšenica i spelta. Tetraploidne vrste su tvrda pšenica (durum), dvozrna (emer) i horasanska pšenica (antiška vrsta).
Diploidna vrsta je jednozrna pšenica. Prilikom izbora sorte preporučuju se one koje su kvalitetne, otporne na klimatske uslove i poleganje, visokorodne i stabilnog prinosa.
Ova žitarica najbolje uspeva na dubokom, umereno vlažnom zemljištu, umerene kiselosti, bogatom humusom. Vrlo je osetljiva na kvalitet zemljišta u odnosu na prinos, te joj najbolje odgovaraju livadska crnica, černozem i aluvijalna zemljišta bez podzemnih voda.
Prema vremenu setve pšenica može da bude ozima (jesenja setva) i jara (prolećna setva). Izbor sorte zavisi i od vremena setve, te od otpornosti na hladnoću i vrućinu, količinu vlage i druge klimatske uslove.
Veoma je značajna vlažnost terena. Odgovarajuće količine padavina, kao i pravilno navodnjavanje u periodu bokorenja i klasanja direktno utiču na kvantitet i kvalitet prinosa.
